Slažem se, ali kako konretno izabrati pametne, stručne i motivisane ljude da vode celu priču?

Video sam mehanizam izbora vođa običnog udruženja (USR "Nišava" Niš) i videh na izborima kako se bira vlast zemlje. Ali mene zanimaju oni između ova dva extrema, recimo kako da ribolovci izaberu tim ljudi koji če biti u vrhu saveza ribolovaca i rešavati probleme? Meni je ta grupa ljudi, koja izgleda ne radi ništa, nedodirljiva, zapravo i nevidljiva.

Hoću da se napravi tim od 10 mladih pametnih ljudi, recimo Kockar kao ribolovac i pravnik, Ekoljuba kao ribolovac i ekolog... i da njima damo recimo 6 meseci da osmisle rešenja za sve probleme, da im se to lepo plati, i tako kako oni kažu tako da bude, ja im 100% verujem da će dobro uraditi posao.

Ima 1000 nerešenih stvari, recimo što se kupovine dozvola tiče:
- da mogu da biram kome dajem pare, da dozvolu ne kupujem tamo gde spavam, već gde pecam. Tako da propadnu firme koje loše gazduju vodama, a dobro posluju one koje čuvaju vode.
- da postoji jeftinija dozvola sa kojom smeš da pecaš, ali ne smeš da nosiš ribe
- da se uvede dozvole na 6 i 3 meseci, mesečna.. nedeljna, trodnevna.. To sve treba da postoji, i po normalnim cenema, recimo:

Dozvola za pecanje bez prava nošenja ribe + opciona doplatna da možeš da nosiš ribu:
Godišnja: 3000 + 3000 = 6000
Šestomesečna: 2000 + 2000 = 4000
Tromesečna: 1500 + 1500 = 3000
Mesečna: 1000 + 1000 = 2000
Nedeljna: 500 + 500 = 1000
Trodnevna: 300 + 300 = 600
Dnevna: 200 + 200 = 400

- da ako je neka voda sa doplatnom dozvolom, da bar bude jeftina ta doplata, da postoje varijante od 1, 3 ili 7 dana.... Da idem negde da pecam 3 dana i to platim recimo 3x200 dinara.

Ma ima na 1000 ideja ška kako rešiti, ali neko treba da radi na rešavanju tih problema...

_________________
Svi su bili na mojoj strani, zato se čamac i prevrnuo...

Moj bi predlog bio da se osnuje neka 'Organizacija za zastitu vodenog biodiverziteta', jer problem unistavanja autohtonih vodenih vrsta nije problem samo ribolovaca vec i svih ljudi kojima je stalo do ocuvanja prirode i prirodne raznolikosti, bez koje lancano propadaju celi ekosistemi. Na taj nacin bi mogli obuhvatiti mnogo siri krug ljudi i predstaviti problem na mnogo vecem nivou nego sto se to laicima cini da 'neki tamo dokoni ljudi negoduju jer ne umeju da upecaju ribu za veceru'. Izbegli bi i konfrontaciju na relaciji privredni-sportski ribolovci, kako se do sada taj problem u glavnom predstavljao, a svi znamo ko je u toj konfrontaciji uvek izvlacio deblji kraj.

_________________
You get one life.
Fish it well.

Goci, izuzetno poštujem tvoju volju ( koja istina u poslednje vreme, slabi-to si sam izjavio), tvoje ideje i zalaganje, ali zar ti se ne čini da si sa dijapazonom dozvola malo preterao. Od ovolike ponude, biće više onih koji računaju, nego onih koji pecaju.
U današnje vreme, nama su potrebna jednostavna i primenljiva pravila ponašanja, a ne zbrka sa propisima i pravilima koja su svakako podložna raznim zloupotrebama.
Kako si zamislio da ubediš ribolovce da uzmu ovu skuplju varijantu, sa mogućnošću da nose ribu. Koliko treba ribočuvara za ove kontrole, ko će to da plati i ko će da predvidi troškove, kada onaj ko gazduje nema mogućnost da predvidi broj prodatih dozvola i po kojim cenama.
Jedan od načina da se pametni uključe u rad je i ta da treba da uđu u narod, među ribolovce da se aktivnije uključe u stvarna, a ne virtuelna događanja. Za ovo je potrebno mnogo živaca, vremena i truda.
Nikad nisam pio lekove za smirenje, nisu me nasekirali životni problemi, ali sam jedinu tabletu za smirenje popio, nakon jednog sastanka Upravnog odbora ZOSR Južna Morava II u Nišu. I ne odustajem.

Dobro, odbaci pola od ovih dozvola ali neka se završava sa dnevnom normalne cene, ne više od 200-300 dinara. Ja sam 100% siguran da bi se oni koji žive od prodaje dozvola zaradili više para da je cena niža. Trenutno je valjda 1000 dinara i mislim da to niko ne kupuje.

Što se UiP dozvole tiče, ja zaista mislim da treba različito da plati onaj ko godišnje ne ponese nijednu ribu i onaj ko ponese 5, 10, 50 ili 100 kg.

S druge strane, siguran sam da bi uz ovakvu dozvolu više riba završilo nazad u vodi.

A to što se plašiš da će svi kupiti jeftiniju UiP dozvolu i nositi ribe je strah od nepostojanja kontrole krivolova. Da li nosi ribe a ima UiP dozvolu, da li nosi ribe a uopšte nema dozvolu, da li nosi 10 smuđeva dnevno ili baca mreže.... sve je stvar sprovođenja zakona, a ne samih pravila.

Koliko vidim, država bi problem ribokrađe najradije rešila tako što bi dozvolila i mreže i bombe, i pecanje bez dozvole, i... I preko noći nema više krivolova!

_________________
Svi su bili na mojoj strani, zato se čamac i prevrnuo...

Dnevna dozvola je 2.000 a nedeljna 3.000 i to neće niko da plati. Do pre par godina, USR Moravica iz Sokobanje je godišnje prodavala od 100 do 150 dnevnih i nedeljnih dozvola, sada, po ovim cenama i ne želimo da prodajemo. I ovde je bilo malverzacija, pa ja lično nisam glasao za poslednji završni račun ZOSR Južna Morava II ali drugi jesu- savili su glave, a podigli ruke.
Ribolovci sa ovog našeg područja treba da razmisle, ko su njihovi predstavnici.
Pokret UiP je proizvod promene svesti, a nije proizvod raznih tehničkih pogodnosti.
Vode koje su bogate, dobro čuvane i čiste, najviše utiču na svest ribolovca, kada on prilikom svakog izlaska ima neki pozitivan doživljaj.
I da znaš, ima dosta prijava o prekršajima koje napišu ribočuvari, ali minoran broj dođe do suda, jer nam se korisnik populistički ponaša, pobogu kao i država sama.

Imaju li ribolovci mehanizam da smene korisnika područja ako su nezadovoljni njegovim radom?

_________________
Svi su bili na mojoj strani, zato se čamac i prevrnuo...

Imaju mogućnost da smene svoje predstavnike, koji su članovi skupštine korisnika, a onda da utiču na rad korisnika. Skupštinu DOO Južna Morava dva, čine predsednici udruženja koja su osnivač DOO-a i predstavnik zaposlenih u ovom slučaju Ninoslav Milenković.Direktor Kumanović Nikola ima svoje nadležnosti, ali organ koji donosi odluke je skupština.

Zahvaljujem, moderatoru i saradnicima što smo kanalisali ovu temu.
Ja bih nabacio neke predloge, pa da vidimo u kom smeru će ići debata.
Kockar je već pomenuo da je koncept jedininstvene dozvole veoma diskutabilan,ako uzmemo u obzir ostalu prateću zakonsku regulativu, ako imamo situaciju da dozvolu možemo da kupimo samo u mestu boravka, i da imamo ribarska područja koja na svojim prostorima imaju mali broj ribolovaca, te je nemoguće normalno finansiranje gazdovanja. Goci kaže" Hoću da kupujem dozvolu tamo gde pecam, a ne tamo gde spavam". Ovo je pitanje koje se godinama provlači kroz razgovore o ribolovu.
Ja sam lično još 2003. godine u jednom ribolovačkom časopisu pisao protiv jedinstvene dozvole, pod okolnostima koje postoje u našoj zemlji. Te okolnosti su nastale još davne 1994-5 kada je Srbija podeljena na veći broj ribarskih područja i kada smo dobili veći broj "gazdi" na vodama. Kakav je to državni koncept, koji predviđa da tim istim "gazdama" komanduješ kolika će biti cena dozvole, ne ulazeći u to koliki su troškovi gazdovanja za određeno područje, ne ulazeći u to koliko ribolovaca živi na tom području, kolika je površina u km. kvadratnim i koliko i kakvih voda ima na tom području.
Pošto pratim sve uspele i neuspele nacrte zakona o ribarsvu još od 1990 godine pa naovamo, znam da nam je svaki nacrt pisala neka interesna grupa, i to je moglo da se pozna u čitanju već u prvih 10 članova. Jedino ne mogu da poznam ko je pisao poslednji važeći zakon. Čini mi se jedino da je "beogradski lobi" imao jači uticaj nego ostali , jer su beogradski ribolovci imali najveći broj problema u vremenima kada su dozvole bile lokalne. Jedinstvenu dozvolu su, kao pretnju shvatili svi korisnici koji su makar jednim potokom ušli na teritoriju grada Beograda,pa su se prilagodili na način što su uz velike provizije sklapali "dilove" sa raznim prodavnicama ribolovačke opreme i bili zadovoljni i znatno manjim sumama, koje su se slivale u njihove kase, ali zato nisu imali nikakve obaveze prema tim ribolovcima, niti su ti ribolovci imali kontrolu nad korisnikom. Kad u ovu "poparu", dodamo i javna preduzeća koja su izgleda po komentarima, najgori korisnici, jer nisu ni malo zainteresovani da ozbiljnije rade ovaj posao, dobijamo ovo što trenutno imamo na vodi- haos i rasulo, ali imamo jedinstvenu dozvolu.
Ribarsko područje može da se ustupi na korišćenje privrednom društvu ili javnom preduzeću (u daljem tekstu: korisnik) koje ispunjava sledeće uslove:-ovom rečenicom počinje član 5 važećeg zakona o ribarstvu, e ta rečenica je onemogućila ribolovcu da aktivno učestvuje u kreiranju rada svih koji gazduju vodama, ta rečenica je nas ribolovce stavila u građane drugog reda u odnosu na recimo lovce koji još uvek kao udruženja građana gazduju svojim lovištima. Tu se krije pokušaj da se gazdovanje dodeli ozbiljnijim "igračima" ali smo ih skenjali sa jedinstvenom dozvolom, pa je interesovanje za ozbiljan rad palo na minimum.
Možda sam malo odužio, ali potrebno je mnogo više prostora da se objasni kratkovidost svih subjekata koji su se bavili ovom našom "zanimacijom i zajebancijom"

Prijatelju, dosta se slazem sa tobom, ali se uopste ne slazem sa ponovnom podelom, tj da se dozvole uzimaju posebno za razlicita podrucja. To je moj pogled sa stanista ribolovca i nijedan argument po tom pitanju ne prihvatam. Tacka! Boli me dupe za birokratske zapetljancije, motivisanje korisnika i sve ostalo za sta bi nas prosecne ribolovce trebalo da boli malopre spomenuti, a i jos jedan organ.

Cena dozvole je previsoka. Tacka!
Cena bi bila jos veca kad bi se kupovale dozvole za razlicita podrucja. Tacka!
Rasulo je svuda. Tacka!
90% ljudi boli dupe kakvo je stanje. Tacka!
Svako ko metne ruke bilo gde ima para, zasvrbe ga prsti, a bogami ih i ocesa o neku paru. Tacka!
Ribolovca udruzenja zanimaju samo prodaja dozvola, plovkaroska i sarandzijska takmicenja. Tacka!

Sto se Gocijevih predloga tice, ima tu i dobrih i losih stvari. Mnogo bi opala prodaja godisnjih dozvola, npr, kad bi cena dnevne dozvole bila tako niska. Dovoljno bi bilo imati dnevnu dozvolu sa normalnom cenom (500 dindzi, npr), nedeljnu (1500, npr) i polugodisnju od nekih 3500, npr. I to ne polugodisnju tipa od maja do novembra, nego samo kupovina polugodisnje dozvole za prvu polovinu godine, i drugu polovinu godine. Inace bi svi uzimali dozvolu od maja do novembra i to je to.
A to sa C&R dozvolama koje bi bile jeftinije, bilo bi totalno kontraproduktivno. Umesto da jure ribokradice, ribocuvari bi bili prezauzeti proveravanjem cuvarki i gepeka, da nije neko kupio c&r dozvolu, a uzeo neku ribu...

_________________
http://www.youtube.com/watch?v=MM64ynWN5BQ

Same cifre sam naveo onako na brzinu... Mogu biti i veće i manje. I sve je to napisano sa ciljem da oni koji treba da čuvaju vode zarade više para (i bolje čuvaju), a da ribolovci koji kupuju dozvole uštede nešto para. Zvuči nemoguće, jel? Ajd ovako...

Recimo, ako je dnevna bolesno visokih 1000 dinara, prodaće se svega 10 godišnje i to je 10.000 dinara.

Ako je 200 dinara, recimo da će se prodati 100, pa je zarada 20.000 dinara.

A kako su tu ribolovci uštedeli pare? Pa ovih 10 poštenih je uštedelo svako po 800 dinara. Kako je udruženje zaradilo više? Tako što je u varijanti 1. njih 90 pecalo bez dnevne dozvole, a sada su je kupili.

Ponekad može i jare i pare...

_________________
Svi su bili na mojoj strani, zato se čamac i prevrnuo...