Iako ce mozda drugarima koji znaju pomalo da slikiraju ovo izgledati smesno, ipak verujem da od nas 11083 ima i nekih koji (jos) ne znaju poneke tako detaljcice - sto nije sramota, i nije blam i t.d. - bas zato sam ovo ovde i napisao.
narafski, svaka konstruktivna dopuna je dobrodosla, a i pitanja - pitajte slobodno, bice vam odgovoreno, a ako li pak ne znam odgovor, sto je nemoguce (
) znam ko zna. Par dana doduse ne morate da me pitate, dok ne budem postavio sve sto kuham na zadatu tematiku.
Dakleeeeeeeeeeeee:
Osnovni pojmovi...
Fotoaparat - to je ona jedna elektro-opticko-mehanicka sprava kojom se fotografise. “kvaka” je u tome da taj jedan uredjaj belezi odbijeno svetlo sa trodimenzionalnog (a puta be puta ce) zivota, i svodi ih na dve dimenzije - konacnu fotografiju (a puta be). Delovi aparata slede...
Trazilo - to je onaj deo na fotoaparatu kroz koji gledamo (nisanimo) - moz’ bidne opticko (onaj mali prooozor), a na digitalnim aparaticima ima se i elektronsko - to je onaj lcd displej (ono ekrance na kome ujedno i gledamo snimljene slikice).
Objektiv - opticki deo fotoaparata - da kazemo “fotoaparatovo oko” - fotoaparat gleda pomocu objektiva. Kad imate dobar aparat, onda je objektiv od stakla, i tezak je. Kad ste u grupi ljudi kojima je zivot maceha - onda je objektiv od tamo nekih polikarbonata, i nemam pojma cega, uglavnom mnogo je laksi, i losiji. - na nasem oku ovo je otprilike socivo (valjda ono sto mi zovemo zenica). - kod fotoaparata ovo je NAJVAZNIJI deo, koji ima NAJVECI uticaj na kvalitet konacne slike.UBEDLJIVO NAJVECI.
Chip - to je “elektronski” film na digitalnim fotoaparatima - on prihvata sliku koju objektiv “kupi” i te informacije ....”salje dalje”... na obradu. - kod nas u nasim ocima to su valjda oni stapici i cunici sto se iznerviraju kad ih pogodi svetlo, pa oni te informacije (inervacije) “*
salju dalje” do mozga, i... (nek nastavi neki oftalmolog..)
Bitan detalj u vezi sa chipom je rezolucija. Chip sliku belezi kao kvadratice, ili po narocki “kockice” (a nisu kockice, kockice su trodimenzionalne, a kvadrati su dvodimenzionalni). Znaci digitalna slika je sastavljena iz malih kvadrata, koji se joz sovu i kvadratichi (logicno – mali kvadrat = kvadratich
) Ti kvadratichi se josh zovu i pixeli. (to je ono “od koliko je tvoj” – meni je sve isto – tu negde oko 12
:) ).Kod digitalnog aparata - ako ste mislili da je ovo najvazniji deo - zeznuli ste se - (po meni) ovo je TRECI NAJVAZNIJI deo - odnostno treci u hijerarhiji epizode ‘kakva ce biti konacna snimljena slika” – a od stvari na aparatu koji uticu na to.
“
*salju dalje” ... u CPU - k’o na kompovima - ima tu neki procesor koji to sad sve sto je dobio od cipa ....vrti vrti vrti...bistri..misli... izracuna... i predstavi nam to na ekrancicu. - kako ce on to da radi - zavisi od ugradjenog softvera - dakle to je “mozak” . - ovo je DRUGI po bitnosti detalj. - dakle fotoaparat sa dobrim objektivom i dobrim ugradjenim softverom, i malo pixela, pravi uvek mnooogo bolju sliku od aparata sa losim objektivom, ili mnogo pixela, a losim built-in softverom.
Flash - ili ti blic - to je ona jedna mala “sevalica” koja je ugradjena na aparat, ili se kaci posebno. - to je “malo sunce” - naime svetlost koju daje blic je iste temperature kao i sunceva dnevna svetlost. -dakle kada je pri snimanju glavni izvor svetla blic - white ballance stavimo na daylight (ona slicica sunce). bice objasnjeno i sta je white ballance..
Kadar - to je onaj (u osnovi - dok ga ne iseckamo u fotosopu) pravougaonik u cijim okvirima se nalazi nasa fotografija. Odnos stranica je 2:3, (kao i kod 35mm-“normalnog” fotoaparata), ili na kompaktdigitalima je vrlo cest odnos 3:4. ili kod olija 4/3 i t.d. “kadrirati” – znaci deo trodimenzionalnog sveta spakovati u te dve dimenzije.
Svetlomer - uredjaj ugradjen u fotoaparat koji meri kolicinu prisutnog svetla (zapravo reflektovanog), pomaze nam pri odredjivanju ekspozicije.
On/off dugme, i okidac, i prekidac za zumiranje kapiram da ste svi prokljuvili di je..
Podeshavanja:
Najvaznija podesavanja su sledeca:
-
1. balans bele svetlosti - white ballance - prilagodjavamo t.zv. temperaturu svetlosti, da ne smaram sad - kada se ovo dobro podesi - imamo vernu reprodukciju boja.
-
2. Ekspozicija - kombinacija brzine zatvaraca (shutter speed), i otvora blende (apperture) - regulisemo koliko dugo, i koja kolicina svetlosti ce delovati na chip (film). Parametri koji uticu na expoziciju su kolicina svetlosti, i ISO osetljivost chipa (filma) koju imamo.(pri istoj kolicini svetlosti - veca iso osetljivost zahteva vecu brzinu zatvaraca, ili manju (zatvoreniju) blendu.
a)
brzina zatvaraca - predstavljena u delovima sekunde - oni brojevi koji pisu su zapravo 1/ taj broj (do keca - to je jedna sekunda - a posle je broj sekundi) - uglavnom na vecini aparata je od 30 sec. pa do 1/1000 i(ili) jos vise.-odredjujemo dakle vreme koliko dugo ce svetlost da “przi” chip na fotoaparatu,odnosno koliko dugo ce zatvarac da bude otvoren.
b)
blenda - regulise kolicinu svetlosti koja ce delovati na film - ekvivalent ovome je sarenica na oku - na suncu su nam zenice male, uvece velike - zenica je zapravo ista sve vreme, sarenica je zapravo zatvorena, odnosno otvorena, i na taj nacin se regulise koliko ce svetlosti padati na one chunice i stapice u oku, odnosno na chip/film u aparatima.
c)
ISO osetljivost – znaci definisemo osetljvost (odnosno potrebnu kolicinu svetla da pobudi/da je senzor zabelezi). slicno kao proklizavanje na kocnici masinice: visoka osetljvost – mekan prokliz, mala osetljivost – mora bas da opali da bi potegao najlon iz spulne.. otprilike se isto ponasa kao i kod filma. Cak su i posledice promena slicne - slika je na malim iso osetljivostima najkvalitetnija - ima najfinija zrnca (pixele) i mali shum. Tu i tamo kada nema bash mnogo (dovoljno) svetla, zahteva malu brzinu expozicije, koja pak zahteva koriscenje stativa (jerbo ruke svakom zivom celjadetu drhte - onom kome uopste ne drhte, odnosno ko ima savrseno mirnu ruku - ima veliki problem, jerbo vise nije zivo celjade - njemu vise nije nista – taj junak je umreo
). Velika osetljivost pak ima za posledicu “ruzne pixele” t.j. slika ima veliki shum.(kao da je iz “krupnog rastera”). Posledica ovog podesavanja je da tu i tamo ne moramo imati stativ, ili tu i tamo ako ne povecamo iso, ne mozemo uopste snimiti sliku.
* bolje su ikakve slike na velikom iso i sa velikim shumom, nego nikakve slike.-mozda ih doduse necemo slati na izlozbe, al’ ne znaci da ne mogu da budu lepe.
-
3. Fokus - ili ti po srpski - daljina - fokusirati = “uostriti” - za nas ovo radi (na digichima) autofokusni senzor. On to radi na osnovu kontrasta objekata. To je tu i tamo nas veliki problem - fokusiranje pokretnih, i (ili) ravnomerno i (ili) nedovoljno osvetljenih objekata je tu i tamo vrrrlo teshko - shodno tome, uostrimo “rucno” (naravno, ako nam je zivot maceha - nas aparat nema mogucnost rucnog (manual focus) podesavanja daljine. - kod bliskih objekata moramo tu i tamo da primenimo makro mod za uostravanje - ovo je jedan od retkih detalja gde su mali digitalci zgodniji (a bez extra ulaganja) od klasicnih (pravih) aparata.
*tip’n’trick : ako neko ima negde pravi aparat sa izmenljivom optikom - (meni n.pr. “normalac” od starog zenita, ili od ovih nikoncica radi pos’o) - uzme dakle taj objektiv, okrene ga naopacke, i turi pred svoj mali digich - na mom malom, dragom, sada vech ex canon a75prdavcu ovako je moguce uostriti na 2-3 cm sto je priti kul amejzingujuce).
Osnovno, esencijalno, kiselinski-esencijalno, jako bitno vazno jeste da mlad imalac digitalnog fotoaparata hrabro nabavi malo vremena, i prouci uputstvo za upotrebu koje se dobije uz isti.
znaci, cak i ako nemamo uopste pojma-procitajmo uputstvo za upotrebu. i naravno ovo ovde palamudjenje – i bice stvari jasnije. naravno, posle toga, ako ima nekih nejasnoca, slobodno me pitajte, ako i ne znam, znam sigurno nekog ko zna.
VAZNO: nemoj da vas provalim da niste procitali ni uputstvo ni ovo ovde. –Odma’ cu da cimam admina da osnuje poseban dnevnik za clanove – i odma kechina k’o vrata “za avgust”
:) (jebi ga, sta cu – moram strogo). Setite se
Brzog Gonzalesa kad je nosio vaznu poruku za generala Gracijasa – pa ga je onaj general na brifingu informisao: “vidi amigo, ici ces kroz pustinju, prasumu i mocvare
PRECICA (precih od ovoga op.doktora)
NEMA” . Ja doduse nemam generalski chin, al’ bar licim na shtakora
Snimanje ...Evo deco... posto smo prokljuvili di nam je okidac, di zum, svetlomer i uostrivac, podesili “belo” vreme je da se posvetimo jednoj malo zahebanijoj “lekciji” koja se zove snimanje.
Uh... ovo vec nije tako naivno... ma znate sta, najbolje da prodate te fotoaparate sto imate jos dok mozete neku kintu da izvucete za njih, posto ovo ne moze bas u par reci... a i sta ce vam fotografije, pa ima brate fotografija zilion po netu - ove “vase” sigurno “ne fale “ ( ni moje, da ne bude zabune).
Ili jos bolje - zaboravite vi sve ovo do sad, i lepo stavite na “auto” (to je ono zeleno) - nema veze sto ce face sa blicom uvece da “pregore” a okolo ce biti mrak.. nema veze reflexija...nema veze sto ce aparat uostriti tamo na centru, a ne negde sa strane gde vi ‘ocete da stavite glavne objekte... nema veze sto... super su bre slidze na auto. - na onom tockicu je uvek zelenom bojom obelezeno. Ovo narocito ako imate neki “dobar” aparat - slikate na auto, a po komsiluku se q...ite kako imate mocan aparat. Da bre, to je skroz ok.
Dobro ajde... evo, guknucemo neku mudru. Aj’ recimo ovako - proces pojednostavljivanja naseg sveta, koji se manifestuje u nama poznate 3 dimenzije (a puta be, puta ce) (covek od poverenja rek’o mi da je vid’o 4. dimenziju - op. dr), i svodjenje istoga na dve dimenzije, u fotografski kadar (a puta be), i to sve pomocu neke od verzija sprave koja se zove fotoaparat bi bilo snimanje. - naravno uz prakticnu primenu nasega znanja o samom postupku (dakle poznavanje opreme kojom radimo, i nekih fotografskih nazovi pravila) fotografisanja.
Tu sad ima nekih tehnicki bitnih detalja, ali najbitniji detalj za dobre slike nije tehnicke, nego “licne” prirode. - dakle potrebno je sebe izvezbati da kada fotografisemo ne gledamo ocima, nego fotoaparatom. Da pojasnim - vec sam u wb. naveo detalj o belom zidu pod sijalicom - nama je on beo, al’ fotoaparatu vala ne da nece biti beo (dok ne podesimo dakle wb), - nego nikad, a ni tad. - dakle nase oko scenu vidi tako da je ostro oko samog centra, i sa jako malom dubinom polja ostrine , i mi u svojoj glavi pridajemo vaznost nama interesantnim objektima, a druge ignorisemo - fotoaparat belezi apsolutno sve sto njegov objektiv “vidi”. Verovatno vam se desilo da se negde prosetate, ili budete u prirodi ili posmatrate neki svoj hobi, i budete opcinjeni scenom, i snimite, medjutim kad razvijete film, i napravite slidze, ili ih otvorite na kompu - ne budete tako odusevljeni
.
- dakle evo nam ga jedno od prvih (vaznih) pravila - ne dozvolite da vas prizor ponese. (kad realizujete dobru fotografiju - dakle kad budete imali gotovu dobru sliku u rukama - onda se (po)(za)nosite ). Ja se uvek setim reci narednika iz filma stenli kjubrika (moj fejvorit reziser b.t.w) ful metal jacket , a kad im on predstavlja kolt m-16 pusku - i kaze “dis iz not d rajfl det kils, bat kold hart” - ovo je inace primenljivo na mnoge aspekte zivota.
Na pecanju nemamo uspeha zato sto je mesec izasao, ili zato sto smo imali super-lepu sarenu varku i nemam pojma sta vech... nego zato sto smo se naoruzali nekim znanjem, i povezali mnogo parametara u jedan, odnosno promislili i strpljivo sproveli svoj plan u okviru svojih znanja (i mogucnosti) - tako je i sa snimanjem dobrih fotografija - potrebno je malo znanja, i jasan cilj (dobra slicica), i plan cije sprovodjenje ce nas odvesti na nas cilj..
*za hrabre i odlucne koji ipak ne prodaju svoje aparate, nego i dalje budu bandoglavi da 'oce da sami snimaju – nek’ procitaju onda ono sto sam jos napisao
White ballanceIli ti balans bele svetlosti. - mnoge boje mi vidimo takve kakve su, ne zato sto su one takve, nego zato sto mi ZNAMO da su takve - n.pr. beli zid uvece kada upalimo svetlo - mi znamo da je beli - medjutim, ako se zagledamo i zamislimo - videcemo da je zapravo zut - jer ga obasjava svetlost sijalice, koja je u zutom delu spektra.
Fotoaparat je sa druge strane glup, i on nema pojma ni o cemu. – znaci on radi tako kako je. Wb dakle sluzi da bi aparat definisao sta je bela boja, i na osnovu toga izbalansirao i ostale kolorne kanale, nijanse i nemam pojma vech sta. mislim, imam pojma, nego ne znam kako da napisem
.
Da bismo snimili kolornu fotografiju i dobili koliko toliko veran prikaz boja, moramo dakle tacno podesiti balans bele svetlosti.
Kod “normalnog” fotoaparata, ovo bi se svodilo na pitanje "kojim filmom" cemo snimati - kada snimamo po danu, ili koristimo blic - koristimo tzv daylight filmove - na digitalnom aparatu to je slicica sunce, ili oblacic. Kad smo na “oblacicu” boje su malo “toplije”. Ako je izvor svetlosti tungsten lampa - stavimo na tungsten (simbol je svetleca neonka), ako je izvor svetla obicna sijalica - simbol je svetleca sijalica. Medjutim, vrlo cesto, nemamo samo jedan izvor svetla, nego dva i vise. Tu je onda dobro da imamo neku belu ili sivu povrsinu, i da podesimo rucno (custom, ili manual wb - zavisno o modelu aparata) - tako sto ispunimo celokupan kadar belom ili sivom (trebalo bi da je 18% sive - to je boja koja podjednaku kolicinu bele svetlosti apsorbuje i odbija (kapirate - tamnija od ove vise apsorbuje, svetlija vise reflektuje)) - i pritisnemo odgovarajuci taster. Naravno za svaku promenu svetlosnih uslova - moramo i da promenimo taj WB.
p.s. - i bilo koja siva u praxi daje zadovoljavajuce rezultate.
Takodjer dobar “shtos” za manuelni w.b. je da se preko objektiva stavi paus, i ocita upadno svetlo sa objekta.
Na vodi ce se uglavnom koristiti neki od dnevnih wb preseta (mislim, dace o.k. rezultat) – to je dakle daylight (sunce), ili cloudy (oblacich), ili flash (ona munjica).
Ekspozicija & merenje svetlaTo mu ga znaci neko “izlaganje”. U fotografskom smislu, to je kombinacija brzine zatvaraca (shutter speed), i otvora blende objektiva (apperture). Par detalja uticu na eskpoziciju, - kolicina svetla koja osvetljava nas objekat, i ISO-osetljvost fotomaterijala (chipa, ili filma).“Pravilno” eksponirati znaci podesiti dakle brzinu zatvaraca i blendu tako da kada snimamo sivi karton i to od 18%crne boje - negativ izgleda kao pozitiv ( znate da su na negativu svetli objekti tamni, i obratno tamni objekti su svetli - e ta 18% siva je zapravo ta neka siva boja koja nije “ni svetla, ni tamna”). Uf.. Ko je ovo skapir’o, a da mu pre nije bilo jasno ima od mene pivo.
Uredjaj na fotoaparatu koji nam pomaze u odredjivanju ekspozicije zove se svetlomer - svetlomeri dakle rade bas na osnovu tog vec pominjanog “ni tamnog ni svetlog” 18% sivog... necega.
Svetlomeri na kompaktdigital aparatima uglavnom rade na (sve) tri fore:
Matrix, ili evalutive, (zavisno od modela) - je nacin merenja svetla sa celog kadra (*kada snimate na “auto” – mislim da fotoaparat uvek koristi ovaj nacin merenja, jer je proizvodjac posao od pretpostavke da ste “prosecni glupan”, kome su “prosecno glupe slike” “odlicno dobre”. Da da, bukvalno je dizajner aparata posao od pretpostavke da ste a) glupi, i b) - lenji (linija manjeg otpora & konformizam) - znaci on “kupi” svetlo sa cele nase buduce slike, i izracunava prosek (odnosno ponasa se kao da je cela nasa scena onaj 18%sivi papirich - i “savetuje” nam dobru ekspoziciju - znaci racuna prosek celokupne slike. Ovaj nacin NIKAD ne koristim,-ovaj nacin je ok kada je scena ravnomerno osvetljena (znaci kad smo n.pr. u senci, ili tako negde) - konkretno do tri - cetiri blende raspona - dobro radi pos’o. ako su kontrasti veci - uglavnom ce pogresiti (t.j. nece pogresiti ako je nas glavni objekat “prosecan” u datoj sceni) - znaci na kontrastnoj sceni, moracemo ako koristimo ovaj vid merenja da vrsimo korekcije ekspozicije (ono EV plus i minus), ili da prebacimo na:
Centralni (center weighted) - daje prednost centralnom delu kadra (recimo 1/3 slike - i to oko onog “nisana” na sredini (kvadratic, krstic, krug, zavisno od modela aparata). - na “filmskim” aparatima 98% koristim ovaj svetlomer (2% koristim spot)). - kapirate - ako je glavni objekat “tu negde oko centra”, a na kontrastnoj sceni - ovaj svetlomer ce nam “na prvu” cesce pokazati “tacnu” ekspoziciju, nego matrix. Medjutim, ako je nas objekat mali ili je cak i taj centralni deo scene mnogo kontrastan, i ovaj vid merenja moze nam dati pogresne rezultate, - onda prebacimo svetlomer na:
Spot - sama rec kaze - spot - tacka - meri svetlo sa ekstremno malog dela kadr a - tipa 2% slike - uglavnom ima u trazilu oiviceno tacno gde meri (mali pravougaonik, ili krug u samom centru - negde gde je “nisan”. - na digitalnom aparatu kad mi je “stalo” da napravim dobru sliku, koristim ovaj vid 80%, do 100%, mada, iako imam dakle vredne i profi aparate, za merenje svetla koristim jedan drugi uredjaj koji se zove flashmetar – on meri upadno, a ne reflektovano svetlo, shodno cemu NE GRESI.
Shutter speed (brzina zatvaraca) - predstavlja se brojevima koji zapravo znace jedan kroz taj broj - izrazeno u sekundama (1/1000, 1/500 .. i t.d. - svaki sledeci je otprilike dupli prethodni broj) - ovde su stvari “normalno linearne” - dakle veliki broj znaci veliku brzinu, mali - malu - mada je i to malo “naopacke” - jer zatvaracem regulisemo vreme tokom koga ce svetlo da deluje na fotoosetljivi materijal - velika brzina - malo vreme - mala brzina - veliko (dugo) vreme.
pri snimanju iz ruke, imamo 1 praktican problem - ruke nam se tresu - sto je manja brzina zatvaraca, te iste drhtave nam ruke imaju vece sanse da pokvare sliku - slika iako smo “sve uradili kako treba” bude mutna. Neko se uzda u domacu rakiju i vincugu, neko u svoju “cvrstu ruku”, a pametni ljudi (oni sto nisu “pametnjakovici” - u stativ (ako se ima mogucnosti, naravno) - ja n.pr. imam dobre slike sa 1sec. iz ruke, a imam i lose slike sa 1/250 iz te iste ruke (zakljucak - u prvom slucaju, slucajno mi je bila ruka mirna celu jednu sekundu). Inace maltene da ne izlazim iz kuce a da ne ponesem monopod sa sobom. Kad snimamo u W(ide)(siroko) polozaju, mozemo koristiti manje brzine, a u T(tele) - pozeljno je da brzine budu malo vece. U principu ispod *1/30 zgodno je da imamo stativ, ili da oslonimo aparat na nesto cvrsto, ili se mi oslonimo na nesto cvrsto. Na T(kad je priblizeno) - i sa 1/200sec. imamo sve sanse da dobijemo mutan snimak ako cvrsto ne oslonimo aparat.
* ovo ne vazi kada je jedini izvor svetla blic - bljesak traje zilionti deo sekunde, tako da cemo i na jako dugoj ekspoziciji imati manje vishe ok snimak - jer je pre blica bio “mrak”, i zilionti deo posle toga opet “mrak”
Apperture (blenda) - kao sarenica na oku, ili kao slavina za vodu - odredjuje koja kolicina svetla ce delovati na chip (film). Na aparatu se predstavlja t.zv. F brojem 2.8, 4, 5.6, 8, 11, 16,... (*svaki sledeci broj je duplo veci predposlednji)-tu stvari stoje malo “naopacke” - veci broj zapravo znaci manju (zatvoreniju) blendu, a manji broj znaci vecu (otvoreniju) blendu.
Ako imamo aparat koji ima veliki chip - dolazi do izrazaja i dubina polja ostrine ili ti dubinska ostrina - na manjem F broju (dakle -> 2.8, 2, 1.
blenda je otvorenija - a dubinska ostrina je mala. - nasuprot tome, veci broj (zatvorenija blenda) - dakle -> 11, 16, 22, ... - ima za posledicu veliku dubinsku ostrinu.
D(ubinska) O(strina), pravilno “dubina polja ostrine” ( na engleskom dof (depth of field)(ko cita i strendzere) - sama rec kaze - po “seljacki” - velika DO znaci da su na slici ostri i bliski i udaljeni predmeti, mala DO - ostar je samo izabrani predmet, i predmeti na njemu bliskoj udaljenosti.
Na kompakt digitalima je uglavnom (nazalost, a ponekad i na srecu) manje vishe uvek sve jako ostro, osim kada snimamo u makro modu (dakle jako bliske predmete) - jer oni imaju mali chip (nazalost) i sad da ne davim (ne znam napamet, a i nebitno je) kako to i zbog cega. Inace se prostire oko 1/3 ispred ravni na koju smo uostrili (fokusirali), i 2/3 iza i varira dakle od otvora blende – kad je blenda otvorena, mala je dubinska ostrina, kad je zatvorena, vecha je.
Prakticni problemi: kada je blenda otvorena, imamo izrazene hromatske aberacije (to je ono kad objekat kao da ima plavi outline), kad je jako zatvorena, slika je (opet) blago neostra – jer dolazi do pojave difrakcije (lomljenja svetla). ovo je narocito izrazeno kod malih aparata kojima je prednje staklo fizicki malo, pa je onda i blenda jako mala. (zato i ni nemaju 1/22 ili vishe n.pr.).- objektivi dakle rade najostrije negde “na sredini” (tipa F 1:8) (ili ti od 5.6 do jedanajstice).
ISO - osetljvost - na kompaktima uglavnom krece od 50, pa se penje - svaki sledeci broj koji je duplo veci od prethodnog, i predstavlja duplo vecu osetljivost (ovde je vala sve “linearno normalno”).
- logicno manje oseljivom materijalu, potrebno je vise svetla, (iso 50 n.pr.), - vise osetljivom (iso 400) potrebno je manje svetla (uh..opet “naopacke” ... mozda ako okrenemo aparat naglavacke sva tri parametra postanu normalni?).
Prakticni detalji:
- na malim osetljivostima slika je najkvalitetnija - oni pixeli od kojih je slika sastavljena su “najlepsi” - ima malo shuma. - uvek ako ima dovoljno svetla snimajte na najmanjoj osetljivosti (ili ako se ima stativ, a pri snimanju staticnih objekata). Iso postavljen na auto, uvek prvo bira ovu vrednost. Na velikim osetljivostima slika ima izrazen digitlani sum - izgleda “hrapavo” i “prljavo” - sto rece neko negde - bolje je imati ikakve (dakle hrapave i prljave) slike, nego nemati ih uopste.
Fokus (ili ti daljina)Treca pripremna radnja pri snimanju - podesili smo dakle WB, i ekspoziciju - sad treba jos da podesimo fokus ili ti daljinu. Onako “seljacki” govoreci - treba da “uostrimo” . to se radi na dva nacina:
- Fotoaparat nas voli, i radi to za nas : ovu funkciju obavlja autofokusni modul koji “gleda” kontrast scene, i tamo nekom servo motoricu daje zapovest da priblizi odnosno da odalji sociva u nasem objektivu (ili ceo objektiv) - i kada “zakljuci” da je postignut najveci kontrast - zaustavlja taj servo motorich. Kada nema dovoljno svetlosti, u ovome mu tu i tamo pomaze lampica (af asist. beam) koja je ugradjena u fotoaparat (cesto objedinjena sa red eye reduction - ono sto zasvetli pre blica da bi skupilo oci , i sprecilo da imamo crvene “macije” oci na slikama).
- Fotoaparat pored sve ljubavi prema nama - ne moze iz nekog razloga to da uradi za nas (nedovoljno svetlosti, nedovoljan kontrast objekta) - ovde imamo dve mogucnosti : a) ako je objekat jednolican, bez kontrasta - pomerimo onaj pravougaonik (koji oznacava AF polje) na ivicu predmeta - dakle tu sad treba da ima kontrast - objekat i ono iza njega, i *“na pola prsta” uostrimo, i zatim prekadriramo (uokvirimo onako kako ‘ocemo), i pritisnemo okidac do kraja, ili pak b)“rucno” - dakle prebacimo na manuelni mod, i prostim gledanjem uostrimo - na “shitic”(shitic = mali shit, ili ti po srpskohrvatski – govanjce) aparatima se to radi tasterima, a na boljim - direktnim okretanjem odgovarajuceg prstena na objektivu. Na “pravim” aparatima, a prilikom manuelnog uostravanja UVEK se okrece odgovarajuci prsten.
- * imati na umu da na kompaktima af modul UVEK uostrava na centru kadra - ne znam dal’ na kompaktima imaju promenljiva af polja (ali i ona su onda vrlo tacno definisana - to su ona pomocna af polja - zato je bitno uklaviriti taj detalj koji se zove “prekadriranje”, a posle neke od radnji ( dal’ spot merenja expozicije, dal’ kod manuelnog uostravanja)(ako ima nejasnoca po ovom pitanju, pitajte da pojasnim).
Cak i kada je objekat kontrastan, i ima dovoljno svetla kod bliskih objekata - desi se da aparat pokusava, ali ne uspeva da uostri - u tom slucaju koristimo makro mod uostravanja (najcesce je simbol slicica cveta) - i uostrimo na jedan od ova dva nacina gore. -ovo je jedina prednost kompakta u odnosu na normalne aparate - “u okviru istih novaca” dobijamo prihvatljiv makro - kod pravih aparata moramo kupiti makro objektiv koji po pravilu nije jeftin, a cak i da jeste - opet je dodatna investicija (koji onda doduse “sije” kompakte “za dve duzine”).
ja sam svoje aparate podesio da mi zvukom potvrde fokus - znaci kad je af uostrio - aparat kaze pi-pip.
Registruj se
Prijavite se
FAQ
Pretraga
.