|
SAOPŠTENJE UJEDINJENIH RIBOLOVACA SRBIJE POVODOM PROMENE REŽIMA REKREATIVNOG RIBOLOVA NA RP DUNAV
Ograničenja bez utemeljenja
Ujedinjeni ribolovci Srbije neprijatno su iznenađeni odlukom korisnika RP Dunav, Javnog preduzeća Srbijašume, da na delu pomenutog područja, tačnije na reci Dunav, od granice Nacionalnog parka Đerdap (940 km) do ušća Timoka (845 km) za 2021. godinu promeni režim rekreativnog ribolova, zabranjujući ribolov iz čamca u periodu od 1. aprila do 31. maja, te dozvoljavajući rekreativni ribolov bućkom, po principu »uhvati i pusti«, samo tokom vikenda, u periodu, od 1. avgusta do 15. septembra, a ne od 15. jula do 15. septembra, kako je na svim ostalim područjima na kojima je rekreativcima bućkanje dozvoljeno i kako je do ove godine bilo i na RP Dunav.
URS smatra da su navedena ograničenja neodrživa, budući da su zasnovana na netačno sagledanom pritisku koji na riblji fond na RP Dunav vrše privredni i rekreativni ribolovci, te uz primenu različitih aršina za ocenu štetnosti uticaja ovih grupa, što je rezultiralo ograničavanjem prava rekreativnih ribolovaca, radi stvaranja većeg prostora za rad privrednih ribara. Primera radi, kao validni podaci o ulovu privrednih ribara uzeti su oni iz njihove evidencije, a po kojima je godišnji ulov 31 alasa na RP Dunav u 2019. godini bio 42,33 tone, tj. 1.365 kg po ribaru (manje od 4 kg ribe dnevno, na 30 alata), pri čemu je 45% tzv. kvalitetna riba. Iako takav ulov teško može da pokrije i same troškove ribara (dozvole, paušalnog poreza i ostalih neizbežnih izdataka), a o nekoj dobiti zbog koje bi se isplatilo baviti se tim poslom nema ni govora, JP Srbijašume navodno na osnovu takvih ulova procenjuju da ove godine mogu umesto 31 dozvole prodati čak 47 za isto područje – 40 za sve alate, a 7 samo za bućku.
Ukoliko su tačni podaci koje JP Srbijašume u svom godišnjem programu za ovu godinu navode, pomenuti 31 ribar je na RP Dunav za celu 2019. ulovio ukupno 10.022 kg soma, tj. 342 kg po čoveku za svih 12 meseci (uzmemo li da sezona lova soma traje čak samo 5,5 meseci godišnje, ispada da profesionalni ribar dnevno uhvati tek 2 kg soma u Đerdapu). Ukoliko je to istina, onda je apsolutno nejasno kako bi amateri koji bućkaju samo vikendima tokom dva letnja meseca mogli izvršiti tako veliki pritisak na riblji fond, čak i da svi love jednaku količinu soma kao profesionalni ribari i da ne vrate nijednu ribu, da je potrebno da im se iovako mali broj dozvoljenih izlazaka još umanji. A još je manje jasno zašto bi bilo koji amater uopšte pokušavao da lovi soma bućkanjem na području na kom te ribe ima tako malo da ribari ne mogu da uhvate ni tri kilograma te ribe dnevno, iako za to mogu da koriste čak 30 alata!?
Uz to, ne stoji ni navod iz godišnjeg programa da zbog mogućnosti rekreativnog bućkanja i prodaje tako ulovljene ribe opada broj onih koji vade dozvole za privredni ribolov, pa time i prihod korisnika, iz kog bi trebalo da se finansira čuvanje područja, jer to osporavaju podaci o broju prodatih dozvola od kako je rekreativcima bućkanje dozvoljeno, koje same Srbijašume objjavljuju u više puta pomenutom programu upravljanja.
Potpuno je nejasno i po kom osnovu je izračunat ulov rekreativnih ribolovaca, tj. primenom kog metoda se došlo do zaključka da rekreativci prosečno ostvare godišnje 25 izlazaka na kojima ispune dnevnu kvotu ulova, na osnovu čega se došlo do krajnje proizvoljne procene o 270 tona ribe koju navodno uhvate i odnesu rekreativci sa dozvolama kupljenim od korisnika RP Dunav i još 130 tona koje navodno na tom području uhvati nepoznati broj ribolovaca sa drugih područja za nepoznati broj izlazaka, čime se došlo do računice po kojoj je pritisak rekreativaca na riblji fond oko 10 puta veći od onog koji vrše ribari.
Ujedinjeni ribolovci Srbije ne spore da ima i takvih rekreativnih bućkaroša koji krše propise i uzimaju ribu, pa i onih koji je stavljaju u promet, ali smatraju da rešenje tog problema nije u smanjivanju broja dana za taj vid ribolova, već u takvim promenama Pravilnika o sredstvima i alatima kojima će se omogućiti efikasnija kontrola i rigoroznije kažnjavanje svih koji propise krše, pri čemu je uz sve to moguće od prelova soma zaštiti i više nego što je sada zaštićen.
Još je manje URS-u jasno na čemu je zasnovana odluka o totalnoj dvomesečnoj zabrani rekreativnog ribolova iz čamca na Dunavu između dve brane HE Đerdap, budući da se u godišnjem programu upravljanja kojim je ta mera predviđena navodi i da je ribolov na tom terenu sve teži sa obale zbog zatravljivanja priobalja, a i da je primetno da se riblji fond plemenitih vrsta poslednjih godina oporavio na tom delu reke.
URS će se zbog svega navedenog već naredne nedelje obratiti i JP Srbijašume i resornom ministarstvu, sa zahtevom da se organizuje zajednički sastanak zainteresovanih strana, te da se po našem mišljenju sporni program preispita i da se njegove za nas sporne odluke opozovu, a da se potraže rešenja koja bi za sve bila od koristi.
Ako JP Srbijašume zaista misle ono što su na početku pomenutog programa napisale, da: »Razvoj i promovisanje ribolovnog turizma stvara uslove za ekoturizam i doprinosi ruralnom razvoju« i ako istinski žele da gazduju kao odgovoran korisnik, koji će svoj posao raditi u interesu cele lokalne zajednice i svih građana Srbije, a ne samo u interesu nekoliko desetina kupaca dozvola za privredni ribolov i svog završnog računa, onda ova firma treba da traži rešanja kojima će zaista podsticati razvoj tog vida specijalizovanog turizma zaista razvija. A to sigurno nije moguće uraditi ograničavanjem mogućnosti za rekreativni ribolov, nauštrb privrednog ribolova, jer se turisti ovim drugim ne bave nigde na svetu, pa ni u Đerdapu.
Ujedinjeni ribolovci Srbije
|
Registruj se
Prijavite se
FAQ
Pretraga