Ta situacija se ovde ciklicno ponavlja, pogotovo na manjim vodama.
Ubiju ribu toliko da je ostane samo u tragovima, onda sjase par godina,
pa cim se procuje da se malo opopravilo opet satiranje.

_________________
Najbolje je biti bogat i zdrav, jer ako si siromasan, dzaba ti sto si bolestan....

RIBOTEKA

Otud i tzv. stucije godine.

_________________
Мепс ол д веј.

Ovde se stucija godina ne desava, samo godine satiranja sitne stuke, koje su posledica odlicnog mresta kad se uslovi ppoklope.
Zanemarljiv broj riba dostigne meru...

Te godi e kad vecina imbecila satire te stukice po Dunavu i povezanim vodama znaju da se pozitivno odraze ba na populaciju stuke, ali i drugih riba na vodama koje nisu povezane sa Dunavom, jer se drasticno smanji pritisak na njih...

_________________
Najbolje je biti bogat i zdrav, jer ako si siromasan, dzaba ti sto si bolestan....

RIBOTEKA

Da, nedavno sam pročitao post kolege koji sam upamtio, kada matorci kažu "Nekad smo punili jupolke, a sad nema ništa!?" Oni tamo strujom, ovi tamo mrežama... Uvek nam je drugi kriv!
A i mi omladina smo qrtoni! Umesto da u takvim godinama organizujemo "vojske" pa svaki dan na smenu po 4-5-ica na kubike, sa velikim čuvarkama i buradima za turšiju....Mi sedimo, plačemo i upiremo prstom - koja je ono stoka!

_________________
Tek kad sasečeš poslednje drvo, tek kad zatruješ poslednju reku, tek kad upecaš poslednju ribu - tek tada ćeš shvatiti da se novac ne može jesti!

Takvih godina je sve manje, poslednja koju pamtim bila je tamo neka 2010/11 ili 12-ta, više se ni sam ne sećam tačno. Tada sam golim rukama vadio iz vode na kile raznorazne mlađi, bilo ih je više nego larvi komaraca, samo što tom prilikom nisam imao ništa kod sebe osim telefona, pa sam slikao i onda posle rukama prenosio mlađ, samo to je Sizifov posao. A oko mene na obali ptice, žabe, zmije, mačke...svi 'vataju kako stignu i umeju, toliko je bilo mlađi da je obala bila prekrivena njima, pošto su već iskakale iz vode jer je bila prezasićena. Takav prizor u tim razmerama nisam nikad pre toga video. To je bilo onda kada je prolećni porast dobacio do pola nasipa i tako stajao nedeljama, e onda kad se voda povukla iza nje je ostao haos. Naravno ogroman deo tadašnjeg naraštaja je ipak završio u reci, ali mnogo je i propalo. Sećam se da su neki tada punili kante, burad, cisterne i raznosili mlađ po privatnim ribnjacima, barama, kanalima itd. pa je narednih godina na tim vodama bio pravi El Dorado. Ali na žalost ne i tamo gde bi prvenstveno trebao da bude, a kako stvari stoje teško da će ikada više i biti.

Velike tiske vode bile su 2002, 2006, 2010, 2013-te poslednji put... Jeste sizifov posao! Vrućina, komarci, blato, "kormorani"... Ali je uz dobru organizaciju moguće! Kad pitaš ljude - svi su "ZA"! Kad im kažeš "ajmo sutra!" - "juuu, pa sutra ne mogu, pa da si ranije javio...". Ali za kuknjavu i upiranjem prstom u druge, takvi - uvek imaju vremena!

_________________
Tek kad sasečeš poslednje drvo, tek kad zatruješ poslednju reku, tek kad upecaš poslednju ribu - tek tada ćeš shvatiti da se novac ne može jesti!

Šane dok se svest ne promeni, nema ništa veruj mi. A svest se menja novčanim kaznama i postojanjem zakona. Svi znamo da je državi stanje na vodama trenutno zadnja rupa na sviralu pored ostalih ekonomskih problema. Mnogo truda pojednici ulože, ali bas ide na živce kad većina poništi rad manjine , a nažalost i oni koji bi možda i hteli da uložili svoj entuzijazam i slobodno vreme nemaju vremena za to jer moraju da rade kod privatnika dan i noć da bi obezbedili opstanak svojim porodicama.

Evo moj primer , imam jedno jezero na 15min peške od kuće. I već nekoliko proleća donosio sam pune i pune kofe klenova sa potoka. Želja mi je bila kad prošetam pored jezera sa detetom pored brane da vidim i da mogu da pokažem klenove kako krstare uz nju , jezero je relativno bistro i mnogo je to lep prizor. Takodje i kad imam prliku da pecam na vodi sa sitnom štukom ili smuđem isto to radim kad sam u mogućnosti da prenesem živu ribu.

A pošto s proleće baš uživam da odem na par virova i istestiram razne minijature znam po pecanju od 2h da upecam i po stotinak klenova većih i manjih. I u povratku buć u jezero. To su mi najlepša pecanja....

Ali nažalost prošle godine u jezero , entuzijazmom nekoliko ljudi iz udruženja organizovaše i ubaciše , kad se čistio neki ribnjak (vlasinik ribnjaka u Vojvodini poklonio korov) oko tonu i po sitne babuške i nekih šarančića. Sjati se svako ko je imao štap i pecala se ta sitna babuška i svakoj ribi se nije praštalo pa ni klenčetu od 100gr , sunčici, malom bandaru....jer i mačka nešto mora da pojede.
Ali i pored toga kad vide klena na površini jezera odmah ga jure ne bi li ga skinuli....

Tako nekad posle posla svratim na jezero da zabacim na 15min da odmorim mozak , i naletim na čoveka peca te babuškice i gunđa nešto... ih mala....i redovno u čuvarku , malo se popričah sa njim jer ga je interesovala varalica, i opet ...ih mala....meni živac zaigra....
Pa mu kažem , pa do juče ni to nisi pecao jer u jezeru nije bilo ništa. Ajde pusti u vodu sve te babuškice , sledeće godine ćeš pecati od 300gr , pusti ih i sledeće godine , pa će za dve godine biti i nekao od 500 gr , pa da vidiš pecanja....upeca on sledeći pokunji se nešto i nerado je vrati...pa jedva progovori nešto kao da se opravda...ide neki praznik treba za riblje pljeskavice...

A što je najsmešnije čovek ne radio ništa neregularno , redovno ima dozvolu i ima pravo da odnese 5kg bele ribe...

Često mi je žao cele te priče koja je vezana za ribolov....

Svest se manja polazeći od sebe, radeći na sebi, radeći mnogo za opšte dobro, tada se dobija pravo, ono ako ne pravo sigurno makar legitimitet, da se upre prstom u drugoga! Kojem se drugom tada menja svest...Milom, dakle razgovorom-dogovorom, primerom, "uvlačenjem" među ostale dobre itd... Ili silom, to su mere represije! Zakonske, dizanje buke da svi čuju kakav je taj, prozivkama itd... Ne može me niko ubediti da ne može jer znam da može! Sad je pitanje dokle to može da segne i tu se slažem da je prilično zasad jalov posao! Ali sam zagovornik teze da iako sa mnogo truda, jedenja govana (baš tim rečim, bez moljenja) može stanje da se popravi za 1%, došli smo do toga da je stanje za 1% - bolje! Kada se stvore kasnije uslovi, na to će se nadograditi da sada sa malo rada i truda stanje se popravlja za mnogo bolje! Da li sam u pravu kada kažem da je 90% ribolovaca na našim vodama manje ili više nepošteno?! Ali je 90% od tih 90% u kategoriji - "Biću pošten kada svi budu pošteni!". Kako to postići!? Izmenom sistema naravno... Dakle da se MORA biti pošten! Dotle... Evo nas 5 je pošteno, pridruži nam se, da nas ima makar 6... pa 7...pa 17... Do neke granice! Jer u ovom sistemu, priznajem - granica postoji! ali...
NE DOBIJA SE BITKA NA DIVANU SVE DUVAN PUŠEĆI!

_________________
Tek kad sasečeš poslednje drvo, tek kad zatruješ poslednju reku, tek kad upecaš poslednju ribu - tek tada ćeš shvatiti da se novac ne može jesti!

Opet ne mogu da se ne složim sa tobom. Svako da da malo od sebe dobilo bi se mnogo.
Opet kod mene je drugačija priča , nemamo reke samo jezera i manje rečice u blizini tako da nemamo ni privrednog ribolova i ribolova iz čamca, tako da nemamo ni mreža (možda je poneko i pokuša ali sve se vidi pa se i ti pokušaji svode na statističku grešku) ni strujaroša. Stanje koje je kod nas na vodama skoro sve je odraz ribolova sa štapom, i to samo govori o osetljivosti tih manjih voda. I tu bi moglo mnogo da se uradi kad bi svi barem malo učestvovali....a za to je za početak dovoljna samo jedna stvar po meni: vraćanje ribe ispod mere.

Reke su druga dimenzija trenutno za mene , živim u nadi da ću jednom imati vremena i za njih....

Tako je... Svaka zajednica, svaka opština, svaka VODA ima svoje probleme! Ali i ribolovce, koji upravo na njoj/njima pecaju! Zato sam večiti zagovornik da se ti problemi, rešavanje tih problema, trebaju spustiti NA LOKAL, a da se ozgo daju sredstva te borbe (zakonske odredbe, izmena sistema, organizovanje čuvanja-prava i ovlaštenja ribočuvara)! Moje iskustvo jeste da kada se boriš za neku vodu, za rešavanje nekog problema, najvažnija stvar je ZAJEDNIŠTVO, zajednički stav, mnogo rada i truda... I da je bolje imati 5 ATIVISTA nego 105 klimača glavom, seratora, "ukazivača na probleme", predlagača i pametnjakovića (kojih nigde nema kada zaista treba)....
Gledam borbu naših kolega protiv MHE... To sve govori! I o poteškoćama, ali i o zajedništvu, trudu radu i zalaganju!
Još jednom - NE DOBIJA SE BITKA NA DIVANU SVE DUVAN PUŠEĆI!

_________________
Tek kad sasečeš poslednje drvo, tek kad zatruješ poslednju reku, tek kad upecaš poslednju ribu - tek tada ćeš shvatiti da se novac ne može jesti!