Uz svo poštovanje kolega sa foruma, moram da pomenem puno netačnih izjava koje se mogu naći na ovoj temi. Smatram da je neophodno i pošteno da svi koji komentarišu zakon i pravilnike koji su sastavni deo zakona, pre svega jasno pročitaju šta tamo piše. Doplatne dozvole jesu izmišljotina iz novog zakona, tj pravilnika o kategorizaciji voda.ali to je samo pokušaj da se isprave fleke koje pravi jedinstvena dozvola. Naime o čemu je reč, pošto je u zakon ugrađen,po meni neustavan član, da dozvolu možemo kupiti samo u mestu boravka,izvestan broj korisnika se nalazi u vrlo nezavidnoj situaciji, a evo i zašto. Tu su na prvom mestu upravo korisnici koji gazduju delovima Drine, na tim područjima živi 300 do 400 ribolovaca i nije važno koje korisnik, da li je dobar ili loš, važno je da sa tim sredstvima nije moguće gazdovati,plaćati ribočuvare,stručna lica,kupovati gorivo,poribljavati. Iz tog razloga su posegnuli za doplatnim dozvolama.Na mestu je pitanje, da li su dobili dozvolu ministarstva, ali ipak mislim da se niko ne bi na ovaj način zajebavao. Diskriminacija postoji samo u slučaju kada bi lokalni ribolovci imali povlasticu, neplaćanja doplatne dozvole, ovako je nema.Svi smo jednaki. Veći je problem, koji se događa u Vojvodini, gde su tu diskriminaciju već napravili, jer su uveli ograničenja ulova za sve koji dolaze sa drugih područja, to je strašno. Moram da prokomentarišem i tvrdnje da prodaja dnevnih dozvola na licu mesta nije po zakonu. Upravo je novim zakonom predviđeno da ribočuvari sa sobom moraju da nose formulare dnevnih dozvola.Logika sa kojom se slažem je, da to ne stimuliše legalne ribolovce, već pokriva one koji su krenuli po sistemu "ako prođe, prođe", je nepoznata onim koji su zakon pisali.Vidim da postoje nedoumice, šta se događa sa novcem koji korisnici dobiju od dozvola, pokušaću u kratkim crtama, da dam pojašnjenje o osnovnim troškovima koji postoje.Od 4600 dinara, država prvo uzme 18 % PDV (828 dinara), nakon toga uzme 10% (460 dinara) za korišćenje ribarskog područja, pa posle prve računice, ostaje 3312 dinara po prodatoj dozvoli. Interesantna je i činjenica da korisnik PDV plaća i na svoj prihod ali i na prihod same države (lepo su to smislili). Nakon toga se suma troši na dve osnovne obeveze, čuvanje i poribljavanje. Radi lakše računice, jedan ribočuvar sa minimalcem košta oko 340 000 na godišnjem nivou, pa računajte.Tu su troškovi goriva, amortizacije, režijski troškovi. Ne tvrdim da je moguće raditi mnogo, mnogo bolje, ali ovo su činjenice. Članarina je onaj novac koji ostaje distributerima, najčešće udruženjima i ona se razlikuje od slučaja do slučaja. Izgleda da postoji razlika, kad je u pitanju rabat, t.j negde ga ima a negde nema. Na području Južna Morava dva korisnik nije dao rabat, već je članarina viša, i to je to. Zaista ne verujem da na pomenute troškove, neko daje veći rabat od 7%. Izvinjavam se zbog dugog komentara, nemam mnogo vremena da posećujem ovakve forume, pa se malo omaklo.
|