Jesenas, pri jedinoj kontroli dozvola, ribocuvar je od pampurasa (koliko sam mogao da nacujem), trazio 500 dinara za dnevnu dozvolu
Lokacija: VBK.

Sto se tice Saletovog komentara... Meni je prosle godine isto receno da nema dnevnih...a situacija na terenu je bila drugcija...PONAVLJAM - samo sam jednom kontrolisan u nesto manje od 100-tinak izlazaka.

Ja vam kažem kako je po zakonu, a ono što rade po vodama je druga stvar. Znam čak za slučaj gde su kompletno naplaćene dnevne dozvole ribočuvari stavljali u džep - to im je bila plata. Istina, beše to pre dosta godinica...

Ljudi meni nešto nije jasno ja sam platio jedinstvenu dozvolu 4600 din. i članarinu 200 din ukupno 4800 din. kako bi trebalo da bude za sve kako za nas u Vojvodina tako i za one u Srbiji. Sad čitam da se u Srbiji plaća dozvola 5500 din. Zar ova jedinstvena nije ista za sve bar ovih 4600 din ??? Zar nije doneta odluka ministra koji je odredio cenu jedinstvene dozvole na početku godine, a članarina ostaje na udruženju? Zar se doplatne dozvole ne plaćaju samo na onim vodama koje su kategorisane kao druga kategorija?
Citiram iz pravilnika donetog pre godinu dana :

Da li ste Vi videli taj akt i ko ga je propisao i na osnovu čega? Da bi se izvršila kategorizacija mora kako kažu biti 70 % autohtonih vrsta od ukupnog masenog udela, a na koji način su oni to utvrdi, sumnjam da je na osnovu naših dnevnika evidencije ulova (koji su ostali prazni zbog revnosne kontrole, meni su upisali 4 puta i to dva puta 0 kg.) ili da su platili neki institut da izvrši ispitivanje?
Izvinjavam se na podužem postu, ali tek sad sam video temu i pročitao sam je odjedno pa kad nisam puko .

Još nešto, kolega Saša je upravu, nema prodaje dnevne dozvole na licu mesta i to je po zakonu. Dnevna se kupuje u udruženju pre izlaska na vodu.

Cena objedinjene dozvole je 4600 din, a sve preko toga zavisi koliko je alavo udruženje ribolovaca, odnosno koliko uzmu za članarinu. Ja sam prošle godine u NS-u dozvolu platio tačno 5.000 din...

Inače, znajte da i na tih 4600 din udruženja verovatno dobijaju rabat od 20 ili 30% (ne znam tačan procenat, ali tako je otprilike bilo ranije kada sam zaduživao dozvole za svoje matično udruženje. Verujem da je isto i sada)...

Nema edit...

Doplatne dozvole se plaćaju na kategorizovanim područjima (do 30% ukupne površine određenog ribarskog područja), a ne onima "druge kategorije". Štaviše, to su onda valjda područja "prve kategorije" jer moraju ispuniti čitav niz rigoroznih uslova da bi uopšte smeli naplaćivati dodatnu dozvolu (između ostalog 70% riblje populacije moraju budu autohtone vrste)...

To i ja kažem 70 % autohtone vrste, a kako će oni to utvrditi? Kada i gde su poribili ili bilo šta uradili za dobrobit vode čiji su korisnici. Dobiju dozvolu za navodni izlov belog tostolobika, a vade sve što stignu, a taman su pravljena gnezda za smuđa i tek što je krenuo da se oporavlja (Saša možda ti je poznato gde se ovo desilo, možda ti i više znaš jer ja sam samo slušao od kolega koji su iz Bečeja). I još jedno pitanje vezano za Tisu, nije mi jasno kakve rigoroznije mere i za koga i zašto će biti primenjivane ove godine?

Sasa, to sto pise u zakonu znamo skoro svi, manje-vise. Dakle, apsolutno je nebitno sta pise u zakonu, ako imamo cinjenicu da je uvedeno samo na nasem podrucju 4-5 doplatnih dozvola.
Zato ponavljam, ko je doneo doplatne dozvole, imenom i prezimenom, na osnovu cega (obrazlozenje) i kako je utvrdio cenu. Ocigledno da vise ljudi tumaci isti zakon razlicitio, bas kao, primera radi, novi zakon o zastiti potrosaca koji niko zivi ne moze precizno da rastumaci...

Na primeru tri jezera na Uvcu se jasno vidi kakva je samovolja vlasti i njihovih pridruzenih, placenih dusebriznika. Zbog brige za beloglave supove napravljen je rezervat i to ne bilo kakav, nego specijalni, pa se njima poverila, ni manje ni vise nego tri jezera, a onda se, kao u svakoj dobroj srpskoj prici, stvorila podloga i za doplatne dozvole. Iako supovi obitavaju na ogranicenoj lokaciji, na samom kraju jednog jezera (Uvackog) i pocetku drugog (Sjenickog), sva tri jezera su "specijalni rezervat", pa sam vise puta morao da platim dodatnu dnevnu dozvolu od 1.000 dinara. Naravno, niko zivi ne vodi brigu o vodi, o poribljavanju, ali o dodatnoj naplati, to svakako. Na samom Uvackom jezeru (Kokin Brod) vrlo cesto divljaju sa skuterima, voze se camci, brodovi, sve sa normalnim, benzinskim motorima, jezero je inace akumulacija za proizvodnju elektricne energije, pa su ceste i ogromne oscilacije vode, ali sve ovo nabrojano, ne sprecava vlast da uvede posebnu dozvolu, jer je, zaboga, prirodni rezervat. Niko zivi jos nije obajsnio kakve veze rezervat beloglavih supova ima, kako Sasa kaze, sa 70 posto autohtonim vrstama ribe, prvom i drugom kategorijom vode, vazno je da se uvede doplatna dozvola i da se mazne kes. Ne daj boze da otkriju i neku retku biljku ili cetinar, pa da se osnuje i to udruzenje, eto nama duple doplatne dozvole...
Na Sjenickom jezeru, primera radi, svaki put kada smo bili, naplatili su mi dnevnu dozvolu, samo zato sto se iz daljine vidi automobil uzicke registracije. Naravno, mestani kuliraju... A kakvog kvaliteta je riblji fond, o tome bolje da ne govorim, ima za to kompetentnijih. Mislim da je i vrapcima jasno, da doplatne dozvole nemaju nikakve veze sa poboljsanjem ribljeg fonda, sto bi trebalo da bude prevashodna namena dodatne otimacine, vec je iskljucivo srebroljubackog karaktera. Sve se, u sustini, svodi na mudru misao jednog mog prijatelja konobara, koji, kada ga pitas kako ide, odmahne rukom i kaze: Ma, samo jebi, i prolazi....

Uz svo poštovanje kolega sa foruma, moram da pomenem puno netačnih izjava koje se mogu naći na ovoj temi. Smatram da je neophodno i pošteno da svi koji komentarišu zakon i pravilnike koji su sastavni deo zakona, pre svega jasno pročitaju šta tamo piše. Doplatne dozvole jesu izmišljotina iz novog zakona, tj pravilnika o kategorizaciji voda.ali to je samo pokušaj da se isprave fleke koje pravi jedinstvena dozvola. Naime o čemu je reč, pošto je u zakon ugrađen,po meni neustavan član, da dozvolu možemo kupiti samo u mestu boravka,izvestan broj korisnika se nalazi u vrlo nezavidnoj situaciji, a evo i zašto. Tu su na prvom mestu upravo korisnici koji gazduju delovima Drine, na tim područjima živi 300 do 400 ribolovaca i nije važno koje korisnik, da li je dobar ili loš, važno je da sa tim sredstvima nije moguće gazdovati,plaćati ribočuvare,stručna lica,kupovati gorivo,poribljavati. Iz tog razloga su posegnuli za doplatnim dozvolama.Na mestu je pitanje, da li su dobili dozvolu ministarstva, ali ipak mislim da se niko ne bi na ovaj način zajebavao. Diskriminacija postoji samo u slučaju kada bi lokalni ribolovci imali povlasticu, neplaćanja doplatne dozvole, ovako je nema.Svi smo jednaki. Veći je problem, koji se događa u Vojvodini, gde su tu diskriminaciju već napravili, jer su uveli ograničenja ulova za sve koji dolaze sa drugih područja, to je strašno.
Moram da prokomentarišem i tvrdnje da prodaja dnevnih dozvola na licu mesta nije po zakonu. Upravo je novim zakonom predviđeno da ribočuvari sa sobom moraju da nose formulare dnevnih dozvola.Logika sa kojom se slažem je, da to ne stimuliše legalne ribolovce, već pokriva one koji su krenuli po sistemu "ako prođe, prođe", je nepoznata onim koji su zakon pisali.Vidim da postoje nedoumice, šta se događa sa novcem koji korisnici dobiju od dozvola, pokušaću u kratkim crtama, da dam pojašnjenje o osnovnim troškovima koji postoje.Od 4600 dinara, država prvo uzme 18 % PDV (828 dinara), nakon toga uzme 10% (460 dinara) za korišćenje ribarskog područja, pa posle prve računice, ostaje 3312 dinara po prodatoj dozvoli. Interesantna je i činjenica da korisnik PDV plaća i na svoj prihod ali i na prihod same države (lepo su to smislili). Nakon toga se suma troši na dve osnovne obeveze, čuvanje i poribljavanje. Radi lakše računice, jedan ribočuvar sa minimalcem košta oko 340 000 na godišnjem nivou, pa računajte.Tu su troškovi goriva, amortizacije, režijski troškovi. Ne tvrdim da je moguće raditi mnogo, mnogo bolje, ali ovo su činjenice. Članarina je onaj novac koji ostaje distributerima, najčešće udruženjima i ona se razlikuje od slučaja do slučaja. Izgleda da postoji razlika, kad je u pitanju rabat, t.j negde ga ima a negde nema. Na području Južna Morava dva korisnik nije dao rabat, već je članarina viša, i to je to. Zaista ne verujem da na pomenute troškove, neko daje veći rabat od 7%.
Izvinjavam se zbog dugog komentara, nemam mnogo vremena da posećujem ovakve forume, pa se malo omaklo.