U potpunosti se slažem sa Kockarom, kad je u pitanju poribljavanje, samo on je delimično zagrebao ovu temu.Poribljavanja se rade na osnovu srednjoročnih i godišnjih planova gazdovanja koji se overavaju od strane ministarstva na kraju svake godine (godišnji) i na pet godina(srednjoročni). Ove planove ili ribarstvene osnove, kako ih neko zove, u zemlji Srbiji radi samo par ustanova koje su ovlašćene za taj posao.Kada se planovima predviđaju neka poribljavanja,u poslednje vreme se sagledavaju situacije na vodi, postojeći riblji fond i potrebe.
Često se desi na se u planovima pojave preporuke za nekim ribljim vrstama kojihi bukvalno nema na našem tržištu. E tada nastupaju korisnici,udruženja i ribolovci koji pokušavaju da po sistemu daj šta daš promene plan i puste ribu koja bi opravdala trošenje novca.
U razvijenim zemljama, poribljavanje predstavlja poslednju aktivnost kojoj pribegavaju kako bi popravili stanje na vodi. Pre toga se radi na zaštiti mresta i plodišta, striktno poštovanje lovostaja, dozvoljenih minimalnih mera, dozvoljeni broj komada i slične stvari koje ne koštaju ništa a dovode do rezultata.
Na Bovanskom jezeru već 20 godina postoji proglašeno riblje plodište, koje se u doba mresta čuva 24 časa.Navikavanje na ovakvu meru je bilo dugo i mukotrpno, ali zaista poslednjih godina, skoro da nema nikakvih prekršaja.Zbog toga, za ovo jezero nije bilo predviđeno nikakvo poribljavanje u periodu od 2007 do 2012. godine.
Ako nekog interesuje ovde može da vidi jedan takav dokument (SPUR), koji postoji za svako ribarsko područje.
http://www.usr-moravica.com/bovansko-jezero